Skip to main content

Австро-Унгарија Историја | Императори | Распаѓање на империјата | Прегледникќе ја проширитеупроширитепроширитепроширитепроширитеWorldCat140196500n500571614075613-002635991Xcb153768385(податоци)

Поранешни монархии во ЕвропаНикулци за историјаНикулци за австриска историјаНикулци за хрватска историјаНикулци за историјата на СрбијаНикулци за италијанска историјаАвстро-УнгаријаИмперииУнгарија во новиот векАвстрија во новиот векХабсбуршка УнгаријаХабсбуршко-лотариншка династијаХабсбуршка Монархија


германскиунгарскимонархијаЦислеитанијаТранслеитанијаАвстријаУнгарија1867Унгаријаавтономија1918Првата Светска војнаЕвропаРуската империјаГерманциИталијанциУнгарциХрватиУкраинциБошњациСловенциСрбиРусиРоманци1867Австриска империја14 век1914Првата светска војнаЦентралните силиГерманијаТурцијаБугаријаПрвата Светска војнаармијаСочаБохемијаЧешкаАнтантата1918Шаблон:Унгарија-ист-никулецШаблон:Словачка-ист-никулецШаблон:Словенија-ист-никулецШаблон:Чешка-ист-никулец










(function()var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node)node.outerHTML="u003Cdiv class="mw-dismissable-notice"u003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-close"u003E[u003Ca tabindex="0" role="button"u003Eтргниu003C/au003E]u003C/divu003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-body"u003Eu003Cdiv id="localNotice" lang="mk" dir="ltr"u003Eu003Cpu003EСледете ја Википедија на македонски јазик на u003Cbu003Eu003Cspan class="plainlinks"u003Eu003Ca rel="nofollow" class="external text" href="https://www.facebook.com/mk.wikipedia"u003EFacebooku003C/au003E!u003C/spanu003Eu003C/bu003Enu003C/pu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003E";());




Австро-Унгарија




Од Википедија — слободната енциклопедија






Прејди на прегледникот
Прејди на пребарувањето








































Австроунгарска Империја
Österreich-Ungarn (герм.)
Osztrák–Magyar Monarchia (унг.)
empire







1867 – 1918










Civil Ensign
Грб (1915)

Химна
Volkshymne (Боже чувај го Императорот)


Местоположба на Австроунгарското Царство во 1913


Главен град

Виена, Будимпешта

Јазици

германски и многу локални јазици (пр. чешки, словенечки) во Цислејтанија
унгарски и латински во Унгарија

Вероисповед

Католици

Уредување

Монархија

Цар
 - 

1848-1916

Франц Јозеф I
 - 
1916-1918

Карл I

Историја

 - Компромисот од 1867
29 мај 1867
 - Независност на Чехословачка

28 октомври 1918
 - Независност на Кралство СХС

29 октомври 1918
 - Распад
31 октомври 1918

Површина
 - 1910
676615 км²

Население
 - 
1910
51390223 

     Густина
76 жит/км²

Валута

Гулден
Круна (од 1892)






Минати

Следни




Австриско Царство
























Австрија

Унгарска Демократска Република

Прва Чехословачка Република

Втора Полска Република

Лемко-Руска Република

Украинска Народна Република

Западноукраинска Национална Република

Команчка Република

Кралство СХС

Кралство Србија

Банатска Република

Австро-Унгарија (на германски: Österreich-Ungarn, на унгарски: Osztrák-Magyar Monarchia) е поранешна монархија, односно позната и како Двојна Монархија, која се состоела од два дела - Цислеитанија (западниот дел) и Транслеитанија (источниот дел). Императорот на Австрија истовремено бил и крал на Унгарија. Оваа монархија постоела во периодот од 1867, кога Унгарија добила можност за автономија во рамките на империјата се до нејзиното распаѓање во 1918 година, односно пред завршувањето на Првата Светска војна, Австро-Унгарија била втората по големина држава во Европа, веднаш по Руската империја и трета по население по Руската и Германска империја. Во составот на империјата живееле Германци, Италијанци, Унгарци, Хрвати, Украинци, Бошњаци, Словенци, Срби, Руси, Романци и.т.н.



Историја |


Австро-Унгарија била создадена во текот на 1867 година како резултат на реформите кои биле преземени во рамките на дотогашната Австриска империја, која од своја страна пак својата историја започнала да ја гради од 14 век. Во 1914 година, односно во Првата светска војна, влегла во составот на Централните сили заедно уште и со Германија, Турција и Бугарија.


Во текот на Првата Светска војна Австро-Унгарија ја имала една од најсилната пешадиска армија. Биле мобилизирани околу 9 000 000 војници. Австро-Унгарија во текот на војната била ставена во најлоша положба бидејќи истовремено требала да војува на 4 фронта - Јужен Балкански (Солунски), Романски, Источен (руски) и Италијански фронт. Во почетокот забележала големи успеси напредувајки во Русија.Подоцна кога и Кралството Италија влегло во војната на страна на Антантата, Австроунгарија забележала големи успеси и на италијанскиот фронт, поточно на битките кај реката Соча. Најголема победа Австроунгарската војска извојувала во Битката кај Капорето. Италијанците доживеале катастрофален пораз и биле приморани да се повлекуваат неколку километри, а Австроунгарците се доближиле опасно близу до Венеција.



Императори |


На врвот на Австро-Унгарија стоел австрискиот император кој бил и унгарски крал. Тој се служел и со други титули, како крал на Бохемија, или крал на Чешка). Хабсбургците се основната династија која владеела со империјата:



  • Франц II (1804 – 1835), кој истовремено бил и унгарски крал но под името Ференц I (1804 – 1835);


  • Фердинанд I (1835 – 1848), кој истовремено бил и унгарски крал но под името Фердинанд V (1835 – 1848);


  • Франц Јосиф (1848 – 1916), кој истовремено бил и унгарски крал;


  • Карл I, кој истовремено бил и унгарски крал но под името Карл IV (1916 – 1918).


Распаѓање на империјата |


Истовремено, со поразот во војната, Австро-Унгарија како еден од условите била со сила распарчена од страна на Антантата (ноември 1918 г.). Како главната причина се гледа во стравот на Антантата овие две земји многу брзо да закрепнат од војната, со кое повторно би се создала можеби и уште посилна земја од тогашната Австро-Унгарија.






Шаблон:Унгарија-ист-никулец
Шаблон:Словачка-ист-никулец




Шаблон:Словенија-ист-никулец
Шаблон:Чешка-ист-никулец








Преземено од „https://mk.wikipedia.org/w/index.php?title=Австро-Унгарија&oldid=3821678“










Прегледник



























(window.RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"0.232","walltime":"0.353","ppvisitednodes":"value":1582,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":41786,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":7262,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":8,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":1,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":0,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":1,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 272.107 1 -total"," 46.43% 126.329 1 Шаблон:Нормативна_контрола"," 38.24% 104.066 1 Шаблон:Infobox_Former_Country"," 9.94% 27.035 1 Шаблон:Никулец_од_областа_на_историјата"," 8.10% 22.045 1 Шаблон:Nbsp"," 7.91% 21.533 1 Шаблон:Asbox"," 5.54% 15.066 1 Шаблон:Navbar"," 3.75% 10.200 1 Шаблон:Ns0"," 1.53% 4.158 1 Шаблон:Both"," 1.43% 3.902 1 Шаблон:Никулец_за_историјата_на_Србија"],"scribunto":"limitreport-timeusage":"value":"0.060","limit":"10.000","limitreport-memusage":"value":1559550,"limit":52428800,"cachereport":"origin":"mw1328","timestamp":"20190511190840","ttl":2592000,"transientcontent":false););"@context":"https://schema.org","@type":"Article","name":"u0410u0432u0441u0442u0440u043e-u0423u043du0433u0430u0440u0438u0458u0430","url":"https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B2%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE-%D0%A3%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0","sameAs":"http://www.wikidata.org/entity/Q28513","mainEntity":"http://www.wikidata.org/entity/Q28513","author":"@type":"Organization","name":"u0423u0447u0435u0441u043du0438u0446u0438 u043du0430 u0412u0438u043au0438u043cu0435u0434u0438u0438u043du0438 u043fu0440u043eu0435u043au0442u0438","publisher":"@type":"Organization","name":"u0424u043eu043du0434u0430u0446u0438u0458u0430 u0412u0438u043au0438u043cu0435u0434u0438u0458u0430","logo":"@type":"ImageObject","url":"https://www.wikimedia.org/static/images/wmf-hor-googpub.png","datePublished":"2007-09-26T12:48:09Z","image":"https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/29/Flag_of_Austria-Hungary_%281869-1918%29.svg"(window.RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgBackendResponseTime":138,"wgHostname":"mw1320"););

Popular posts from this blog

Canceling a color specificationRandomly assigning color to Graphics3D objects?Default color for Filling in Mathematica 9Coloring specific elements of sets with a prime modified order in an array plotHow to pick a color differing significantly from the colors already in a given color list?Detection of the text colorColor numbers based on their valueCan color schemes for use with ColorData include opacity specification?My dynamic color schemes

Invision Community Contents History See also References External links Navigation menuProprietaryinvisioncommunity.comIPS Community ForumsIPS Community Forumsthis blog entry"License Changes, IP.Board 3.4, and the Future""Interview -- Matt Mecham of Ibforums""CEO Invision Power Board, Matt Mecham Is a Liar, Thief!"IPB License Explanation 1.3, 1.3.1, 2.0, and 2.1ArchivedSecurity Fixes, Updates And Enhancements For IPB 1.3.1Archived"New Demo Accounts - Invision Power Services"the original"New Default Skin"the original"Invision Power Board 3.0.0 and Applications Released"the original"Archived copy"the original"Perpetual licenses being done away with""Release Notes - Invision Power Services""Introducing: IPS Community Suite 4!"Invision Community Release Notes

François Viète Contents Biography Work and thought Bibliography See also Notes Further reading External links Navigation menup. 21Google Bookspp. 75–77Google BooksDe thou (from University of Saint Andrews)ArchivedGoogle BooksGoogle BooksGoogle BooksGoogle booksGoogle Bookscc-parthenay.frL'histoire universelle (fr)Universal History (en)ArchivedAdsabs.harvard.eduPagesperso-orange.frArchive.orgChikara Sasaki. Descartes' mathematical thought p.259Google BooksGoogle BooksGoogle Bookspp. 152 and onwardGoogle BooksGoogle BooksScribd.comGoogle Books1257-7979Google BooksGoogle BooksGoogle BooksGoogle BooksGoogle BooksGoogle BooksGallica.bnf.frGoogle BooksGoogle Books"François Viète"Francois Viète: Father of Modern Algebraic NotationThe Lawyer and the GamblerAbout TarporleySite de Jean-Paul GuichardL'algèbre nouvelle"About the Harmonicon"cb120511976(data)1188044800000 0001 0913 5903n82164680ola2013766880073431702w6vt1sb70287374827140948071409480