Микроскоп Садржај Од лупе до савремених микроскопа Поделе микроскопа Извори Литература Спољашње везе Мени за навигацијуX-ray microscope - Britannica Online EncyclopediaLe Microscope protonique: par M. Claude Magnan,... - Claude Magnan - Google КњигеCurrent Science - ArchiveMilestones in Light MicroscopyFAQ on Optical Microscopesууsh920033754039237-500565496
БалонВегегласГуч-боцаДестилациони балонЕрленмајерИспиралицаНормални судРеагенс-боцаРетортаЕпруветаТилеов апаратХроматографска колонаАван с тучкомБиретаБихнеров левакГучЕксикаторКапалицаКиветаКондензаторЛевакЛевак за одвајањеМензураПетријева шољаПикнометарПипетаПорцеланска шољаСатно стаклоСокслетов екстракторТиглЛабораторијска чаша
БиологијаОптикаМикробиолошки приборМикроскопијаМерни инструменти
грчкисправаоптичкиултравиолетнирендгенскикорпускуларниелектронскивидној даљиниНаукамикроскопијалупуоптички микроскопултравиолетни микроскопрендгенски микроскопРолф Максимилијан СиевертЕлис ЦослетВилијам НиксонМакс КнолЕрнст Рускаелектронски микроскоппротонски микроскопиКлод МагнанШансон
Микроскоп
Иди на навигацију
Иди на претрагу
 | |
| Употреба | Посматрање малог узорка |
|---|---|
Значајни експерименти | Откриће ћелија |
| Проналазач | Ханс Липерши Захаријас Јансен |
| Сродни делови | Оптички микроскоп Електронски микроскоп |
Микроскоп (грчки: micros = мали и scopos = посматрач), справа којом се посматрају невидљиви или слабо видљиви блиски објекти. Помоћу електромагнетних зрачења различитих таласних дужина, користећи физичка својства дата у њиховој структури, законитостима лома и отклона, увећава слике посматраних објеката и раздваја блиске тачке на њима. У зависности од врсте електромагнетских зрачења (величини таласних дужина) које користи, разликују се: светлосни (оптички), ултравиолетни , рендгенски, корпускуларни (електронски)... Микроскопом можемо видети слику предмета под много већим углом од оног којим бисмо га видели „голим“ оком у нормалној видној даљини. Наука која истражује помоћу ових инструмената назива се микроскопија. Временом је из речи микроскоп изведен појам: „микроскопски“, који поред уобичајеног, невидљив простом оку, има и пренесено значење, веома мали, слабо видљив, занемарљив, мало битан, небитан...[1], [2].
Садржај
1 Од лупе до савремених микроскопа
2 Поделе микроскопа
2.1 Подела по медијима
2.2 Подела према природи посматраног предмета
3 Извори
4 Литература
5 Спољашње везе
Од лупе до савремених микроскопа
Човек је највероватније случајно открио да стакло одређеног изгледа, или можда кап воде, увећавају. Свесно је усавршавао и сочива и себе у намери да увећања буду већа, а слика објективнија. Направио је лупу - једноставан микроскоп са једним сочивом. Ускоро је настала и лупа са системом сочива. Била је већег увећања и боље је исправљала грешке у слици предмета. Када је по оптичкој оси поставио два сочива настао је оптички микроскоп у данашњем смислу те речи. Сочивима је додавао читаве компатибилне системе сочива и тако слику објекта, добијену видљивом светлошћу, учинио максимално објективном. Када су исцрпљене практичне могућности усавршавања оваквих оптичких микроскопа, потпомогнут новим технологијама, а у намери да не стане проничући у микросвемир, човек прави први ултравиолетни микроскоп . Као извор светлости користи се обична живина светиљка под високим притиском уз водено хлађење. Постижу се повећања од 500 - 5000 пута, а моћ раздвајања је 0,2-0,1μ. У намери и потреби за већим увећањима и бољим резолуцијама добијених слика настаје рендгенски микроскоп. Почетна испитивања 1936. године врши Ролф Максимилијан Сиеверт. [3] Овај микроскоп користи X-зраке да произведе увећане слике малих објеката. X-зраке из тачке извора ствараки увећану слику на фосфорном екрану. Успешан рендген микроскопом је направљен 1951. године. Направили су га британски физичари Елис Цослет и Вилијам Никсон [4] . То је био први инструмент чија је резолуција била упоредива са оном са оптичким микроскопом и био је слављен као средство за испитивање скривене структуре у стенама, металима, костима, зубима, рудама и дрвету. Рендгенски микроскоп има бољу резолуцију него најбољи оптички миркоскоп. Развој микроскопа је незадржив. У потрази за већим и бољим увећањима, Макс Кнол [5] и Ернст Руска [6] конструишу 1931. године први електронски микроскоп . То је први корпускуларни микроскоп. Поштујући доследност принципа природе и одатле изведеном аналогијом, они праве електронска сочива. То су моћни електромагнети који чине отклон електронима баш као што то раде сочива са светлошћу. На тај начин и увећавају и раздвајају блиске тачке на посматраном предмету. Предмет је смештен у близини објектива а то су електронска или електростатичка „сочива“. Добијену реалну и увећану слику предмета повећавају електронска или електростатичка „сочива“ окулара. Како човечје око не региструје електронске зраке, слика се пројицира на флуоросцентном заслону или фотографској плочи. Добијена увећања су и по 200000 пута. И ови микроскопи се и даље усавршавају. Међутим, како се код електронских микроскопа не може по вољи повећати нумеричка апертура, тј. раздвајање блиских тачака на посматраном предмету прибегло се и новим технологијама. Направљени су протонски микроскопи. Успешни пионири у овом послу су франсуцски научници Клод Магнан [7] и Шансон. [8] Човекове амбиције, у вечитој трци са границама сопствених могућности.
Поделе микроскопа
Подела по медијима
Микроскопе делимо према таласној дужини електромагнетних зрачења:
Оптички микроскоп - користе видљиву светлост
Рефлекцијски микроскопи- користе рефлектовану светлост- Поларизациони микроскоп
- Флуоресцентни микроскоп
- Фазни микроскоп
- Интерференцијски микроскоп
- Микроспектроскоп
Ултравиолетни миркоскоп - користе ултравиолетне зраке- Ултравиолетни миркоскоп са кварцном оптиком
- Микроскоп са огледалима
Рендгенски микроскоп - користе рендгенска зрачења
Корпускуларни микроскоп - користе корпускуларна зрачења- Електронски микроскопи
- Протонски микроскопи
Подела према природи посматраног предмета
- Микроскопе за биолошка истраживања
- Микроскопе за геолошка истраживања
- Микроскопе за металуршка истраживања
Поларизационе микроскопе и тд.
Извори
^ Група аутора, 1976. Популарна енциклопедија. БИГЗ: Београд.
^ Wredden J.H. The microscope, London, 1948.
^ [[Rolf Maximilian Sievert|Rolf Maximilian Sievert - Wikipedia, the free encyclopedia]]
^ X-ray microscope - Britannica Online Encyclopedia, Приступљено 12. 4. 2013.
^ [[Max Knoll|Max Knoll - Wikipedia, the free encyclopedia]]
^ [[Ernst Ruska|Ernst Ruska - Wikipedia, the free encyclopedia]]
^ Le Microscope protonique: par M. Claude Magnan,... - Claude Magnan - Google Књиге
^ Current Science - Archive
Литература
- Barer R. British Science News 1,1948.
- Hager H. Das Mikroskop und seine Anwendung, Berlin 1920.
- Wredden J.H. The microscope, London, 1948.
Спољашње везе
 | Микроскоп на Викимедијиној остави. |
- Milestones in Light Microscopy
- FAQ on Optical Microscopes
Категорије:
- Биологија
- Оптика
- Микробиолошки прибор
- Микроскопија
- Мерни инструменти
(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"0.216","walltime":"0.312","ppvisitednodes":"value":594,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":43376,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":796,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":11,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":0,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":2742,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":1,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 221.090 1 -total"," 38.10% 84.243 1 Шаблон:Commonscat"," 21.16% 46.780 1 Шаблон:Infobox_laboratory_equipment"," 13.10% 28.965 1 Шаблон:Infobox"," 9.27% 20.497 1 Шаблон:Authority_control"," 8.75% 19.352 1 Шаблон:Лабораторијски_прибор"," 8.58% 18.965 1 Шаблон:Commons"," 8.16% 18.051 2 Шаблон:Navbox"," 7.87% 17.390 1 Шаблон:Reflist"," 7.35% 16.253 1 Шаблон:Sister_project"],"scribunto":"limitreport-timeusage":"value":"0.046","limit":"10.000","limitreport-memusage":"value":1782241,"limit":52428800,"cachereport":"origin":"mw1244","timestamp":"20190625075916","ttl":2592000,"transientcontent":false););"@context":"https://schema.org","@type":"Article","name":"u041cu0438u043au0440u043eu0441u043au043eu043f","url":"https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BA%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF","sameAs":"http://www.wikidata.org/entity/Q196538","mainEntity":"http://www.wikidata.org/entity/Q196538","author":"@type":"Organization","name":"u0421u0430u0440u0430u0434u043du0438u0446u0438 u043fu0440u043eu0458u0435u043au0430u0442u0430 u0412u0438u043au0438u043cu0435u0434u0438u0458u0435","publisher":"@type":"Organization","name":"Wikimedia Foundation, Inc.","logo":"@type":"ImageObject","url":"https://www.wikimedia.org/static/images/wmf-hor-googpub.png","datePublished":"2012-08-16T14:26:03Z","dateModified":"2019-05-28T01:33:09Z","image":"https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a5/Compound_Microscope_%28cropped%29.JPG"(RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgBackendResponseTime":134,"wgHostname":"mw1239"););
