Борис Тадић
Борис Тадић 2010.
Биографија Датум рођења (1958-01-15)15. јануар 1958. (61 год.) Место рођења Сарајево   ФНР Југославија Држављанство  Србија Религија Православни хришћанин Супружник Веселинка Заставниковић (1980—1996) Татјана Тадић (1997-)[1] Деца Маша Тадић и Вања Тадић Професија психолог Универзитет Универзитет у Београду Политичка партија Социјалдемократска странка Раније: Демократска странка (1990—2014) Потпис www.boristadic.rs Списак председника Србије
Мандати 3. председник Републике Србије 11. јул 2004. — 5. април 2012. Избори 27. јун 2004 (Државна Заједница Србија и Црна Гора) Реизбор(и) 3. фебруар 2008. Председник владе Војислав Коштуница (2004—2008) Мирко Цветковић (2008—2012) Претходник Милан Милутиновић Наташа Мићић (в. д) Драган Маршићанин (в. д) Војислав Михаиловић (в. д) Предраг Марковић (в. д) Наследник Славица Ђукић Дејановић (в. д) Томислав Николић Савезни министар одбране Србије и Црне Горе 17. март 2003. — 16. април 2004. Претходник Велимир Радојевић Наследник Првослав Давинић Министар телекомуникација Савезне Републике Југославије 4. новембар 2000. — 17. март 2003.
Стандарта Председника Републике Србије

Борис Тадић (Сарајево, 15. јануар 1958) српски је политичар, бивши председник Републике Србије, био је председник и почасни председник Демократске странке и садашњи председник Социјалдемократске странке.

По занимању је психолог. Тадић је први пут изабран за председника Србије 27. јуна 2004. године на мандат од четири године, а 11. јула исте године положио је заклетву. Други, петогодишњи, мандат добио је победом у другом кругу председничких избора, 3. фебруара 2008. године. Пре него што је постао председник Србије, био је министар телекомуникација Савезне Републике Југославије и министар одбране Србије и Црне Горе.

Детињство и младост

Борис Тадић је рођен 1958. године у Сарајеву. Син је Љубомира Тадића, филозофа и члана САНУ и Невенке Тадић, психолога. Основну и средњу школу завршио је у Београду. Дипломирао је социјалну психологију на Универзитету у Београду. Био је професор психологије у I београдској гимназији и разредни старешина бившег председника Генералне скупштине Уједињених нација Вука Јеремића.

Основао је Центар за развој демократије и политичке вештине у Србији и био његов први директор.^[2]

Политичка каријера

Тадић је члан Демократске странке од њеног оснивања, 1990. године. Током деведесетих година био је члан Главног одбора и краће време његов секретар, члан и потпредседник Извршног одбора и народни посланик. За потпредседника је изабран 2000. године, а за председника странке 23. фебруара 2004. године, годину дана након убиства њеног претходног председника, Зорана Ђинђића. Од 25. новембра 2012. године је почасни председник ДС-а.

Био је министар телекомуникација у влади Савезне Републике Југославије у периоду новембар 2000 — март 2003. Био је председник Управног одбора Јавног предузећа ПТТ саобраћаја „Србија“.^{[тражи се извор]} Потом је, од 17. марта 2003. године до 16. априла 2004. године, вршио функцију министра одбране у Савету министара Србије и Црне Горе.

На ванредним изборима за Скупштину Србије, 28. децембра 2003. године био је носилац изборне листе Демократске странке.

Победио је у другом кругу председничких избора Републике Србије, 27. јуна 2004. године, са 53% гласова, испред Томислава Николића. На месту председника Србије заменио је председника парламента и тадашњег вршиоца дужности шефа државе, Предрага Марковића.

На изборима одржаним 3. фебруара 2008. са добијених 50,31% гласова по други пут је победио Томислава Николића и освојио, по новом Уставу, петогодишњи мандат председника Србије.

На изборима одржаним 6. маја 2012. је у другом кругу 20. маја изгубио од противкандидата Српске напредне странке Томислава Николића.

После седнице Главног одбора ДС која је одржана 4. новембра исте године, Тадић је одлучио да се не кандидује поново на функцију председника странке.^[3] На XV ванредној изборној Скупштини Демократске странке акламацијом је именован за почасног председника странке, док је за новог председника изабран дотадашњи заменик председника Драган Ђилас.^[4]

Дана 30. јануара 2014. године тада почасни председник Демократске странке, бивши председник Србије и странке, напустио је странку у којој је био од обнављања рада 1990. године.^[5]

Неки сматрају да се у својим изјавама противи свакој врсти насиља и залаже за решавање међународних спорова дипломатским путем.^{[тражи се извор]} У Скупштини Србије је изјавио: „Сама идеја насиља у Србији увек мора да буде политички нападнута и не сме да остане било каква недореченост с тим у вези.“^[6]

Приватни живот

Говори енглески, немачки, италијански и француски језик. Ожењен је и отац је двоје деце. По оцу води порекло из Црне Горе. Женио се два пута, у првом браку са Веселинком Заставниковић био је 16 година, до 1997. године када су се развели. Веселинка је од 2002. године била искушеница и замонашила се у манастиру Пећка патријаршија 14. октобра 2007. године као монахиња Ирина.^{[тражи се извор]} Друга Борисова супруга је Татјана, са којом има ћерке Машу и Вању.

Признања и награде

• 
  Орден Републике Српске (2012)^[7]

Референце

Литература

• 
  Bideleux, Robert; Jeffries, Ian (2007). The Balkans: A Post-Communist History. Routledge. ISBN 978-1-134-58328-7. 
  

Спољашње везе

• Званични веб-сајт


• Брачни сапутници наших политичара


• Изјаве Бориса Тадића


• Разговор Светислав Басара и Борис Тадић („Б92“, 1. јун 2011)