Котор Садржај Географија Историја Хотели Манифестације Демографија Образовање Спорт Галерија Види још Литература Референце Спољашње везе Мени за навигацију42°25′20″ СГШ; 18°46′11″ ИГД / 42.422166° СГШ; 18.769833° ИГД / 42.422166; 18.76983342°25′20″ СГШ; 18°46′11″ ИГД / 42.422166° СГШ; 18.769833° ИГД / 42.422166; 18.769833Историја Црне ГореИсторија Црне ГореИсторија Црне ГореНемирно Поморје XV векаИсторија српског народаИсторија Црне ГореИсторија Црне ГореИсторија Црне ГореИсторија српског народаИсторија српског народаGradonačelnik Marija ĆatovićИнститут за биологију мора Универзитета Црне ГореПоморски факултет Факултет за туризам и хотелијерство Универзитета Црне ГореKotor historical and tourist information with a lot of picturesUNESCO: Natural and Culturo-Historical Region of KotorФондација за културу и традицију Боке „Пројекат Растко-Бока“ Херцег-НовиМапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)Сателитска мапа (Wikimapia)Гугл сателитска мапа (Maplandia)План насеља на мапи (Mapquest)Три галерије Котора и катедрале Св. Трипунау
Градови у Црној ГориБока которскаСветска баштина у Црној ГориНасељена места у Црној Гори
општини КоторЦрној ГориБококоторског залива2011.2003.медитеранскаУНЕСКО14201797ВенецијиархитектуриБока которскаЈадранском моруфјордомОрјенаЛовћенаРимаДалмације168. п. н. е.императорЈустинијан I535ГотаКонстантин Порфирогенит840Сарацени1002СамуилоВизантијиепископскодоминиканскифрањевачкибогумилства13011389опсађивалиТурци15381657куга1572земљотресима15631667Споразуму из Кампоформија1797АустријеБечког конгреса18691881КривошијамаштабаСрпска читаоницаСрпска народна гардаСрпско пјевачко друштво „Јединство”Првом светском ратуЦрне ГореАустроугарскеЈадранске трупе6. новембра1918Југославије1945Социјалистичке Републике Црне Горе15. априла1979Катедрала Светог ТрифунаЦрква светог ЛукеКнежева палатаИнститут за биологију мора Универзитета Црне ГореПоморски факултетФакултет за туризам и хотелијерство Универзитета Црне ГореСрпска православна црква светог Николе
(function()var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node)node.outerHTML="u003Cdiv class="mw-dismissable-notice"u003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-close"u003E[u003Ca tabindex="0" role="button"u003Eсакријu003C/au003E]u003C/divu003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-body"u003Eu003Cdiv id="localNotice" lang="sr" dir="ltr"u003Eu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="https://meta.wikimedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%BD%D0%BE_%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%9E%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B5" class="extiw" title="meta:Велико пролећно сређивање Оставе"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EУчествуј у Великом пролећном сређивању Оставе од 15. марта до 15. априла!u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%A6%D0%95%D0%95_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B5_2019" title="Википедија:Такмичење у писању чланака/ЦЕЕ пролеће 2019"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EТакмичи се у писању чланака о средњој и источној Европи од 21. марта до 31. маја!u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.2em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003EУ току је расправа о u003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%A3%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5" title="Википедија:Гласање/Предлог/Увођење опште припреме"u003Eu003Cspan style="color:white"u003Eувођењу опште припремеu003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003E и о u003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80_%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%84%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%B0" title="Википедија:Гласање/Предлог/Право администратор интерфејса"u003Eu003Cspan style="color:white"u003Eадминистраторима интерфејсаu003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003E";());
Котор
Иди на навигацију
Иди на претрагу
Котор | |
|---|---|
 Поглед на Котор и Боку которску | |
 Грб | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Црна Гора |
| Општина | Котор |
| Становништво | |
.mw-parser-output .noboldfont-weight:normal — (2011) |  961 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42°25′20″ СГШ; 18°46′11″ ИГД / 42.422166° СГШ; 18.769833° ИГД / 42.422166; 18.769833Координате: 42°25′20″ СГШ; 18°46′11″ ИГД / 42.422166° СГШ; 18.769833° ИГД / 42.422166; 18.769833 |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Надм. висина | 10 м |
  Котор | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Марија Ћатовић [1] |
| Поштански број | 85330 85339 |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | KO |
Котор је поморски град у општини Котор у Црној Гори на обали Бококоторског залива. Према попису из 2011. било је 961 становника (према попису из 2003. било је 5341 становника.)
Садржај
1 Географија
2 Историја
2.1 Котор у Зети и Србији
2.2 Под Угарском, Венецијом и Босном
2.3 Котор, независан град - република (1391 — 1420)
2.4 Под млетачком, француском и аустријском влашћу
2.5 У Југославији
3 Хотели
4 Манифестације
5 Демографија
6 Образовање
7 Спорт
8 Галерија
9 Види још
10 Литература
11 Референце
12 Спољашње везе
Географија
Стара медитеранска которска лука, окружена градским зидинама, је врло добро сачувана и под заштитом је УНЕСКО-а, као светска културна баштина. Између 1420—1797. Котор је са околином припадао Венецији па је венецијански утицај оставио траг на градској архитектури. Которски залив (Бока которска) један је од најдубљих и најдужих залива на Јадранском мору па се често назива најјужнијим фјордом Европе. Литице Орјена и Ловћена наткриљују град.
Историја
Котор је први пут био насељен у време античког Рима, када је био познат као Acruvium и био део римске провинције Далмације. Ascrivium или Ascruvium први пут се помиње 168. п. н. е.
Котор је био утврђен још од раног средњег века, када је император Јустинијан I сазидао тврђаву изнад Ascrivium-а 535, после протеривања Гота, а други град је вероватно сазидао Константин Порфирогенит у 10. веку на висијама изнад града. Град су 840. похарали Сарацени.
Године 1002. запосео га је самопроглашени бугарски цар Самуило. У време цара Василија II опет припада Византији.
Котор у Зети и Србији
Након формирања Кнежевине Зете (1042 — 1078) под Војислављевићима, Котор је делимично аутономан град, а илиро-романско градско становништво бива постепено асимиловано од досељеника из оближњих словенских жупа. Котор је делимично аутономан град и у Краљевини Зети, од 1078. године до првих деценија XII века. Због покушаја укидања аутономије, Котор прилази Византији, а Зета 1143. губи статус краљевине и постаје вазална кнежевина Византије. Освајањем Котора од стране Рашке (Србије) Стефана Немање, 1187. године, постаје остаје дјелимично аутономан град и главна лука касније Краљевине Србије (до 1346) и Српског царства, до његове пропасти (1371). У то време град је већ био епископско седиште, подређено надбискупу у Барију, а у 13. веку су установљени доминикански и фрањевачки манастири да спрече ширење богумилства. У 14. веку трговина града Cattaro, како је тада зван у латинским изворима (у српским се назива “Котор, град краљев”), конкурисала је дубровачкој и изазивала завист Венеције. Треба споменути да је град Котор имао статут из 1301. године, којим се доказује да је увијек имао статус града. За време српске власти, Котор је уживао велику аутономију и повластице.
Под Угарском, Венецијом и Босном
Слабљење српске државе после Косовске битке 1389. оставило је град без заштите, и пошто је наизменице падао у руке Млечана, Мађара и Босанаца. Котор је под Краљевином Угарском, од 1371 — 1378. године, па годину дана под Венецијом. Поново је у рукама је угарског краља, од 1379. до 1385. Након Угарске, Краљевина Босна (Твртко I) држи Котор шест година, од 1385. до 1391. године. Босански краљ у њему кује и свој новац.
Котор, независан град - република (1391 — 1420)
Готово тридесет година (1391 — 1420) Котор је постојао као независан град- република, све док није, на сопствену иницијативу, услед опасности од експанзије Османског царства, затражио помоћ Млетачке републике.
Под млетачком, француском и аустријском влашћу
Наполеонов новац кован у Котору, 1813. године
Под влашћу Млетачке републике, Котор се налазио од 1420. до 1797. године. Добро утврђени град су опсађивали и Турци 1538. и 1657, посећивала га куга 1572. године, а готово је уништен у земљотресима 1563. и 1667. године. По Споразуму из Кампоформија из 1797. године прешао је у руке Аустрије. Наполеонови Французи су га окупирали 1805 - 1806., као и од 1807 -1813. године, кујући у њему и свој новац.
Године 1813. град Котор је ослобођен од стране Црногораца и Бокеља (уз помоћ енглеске флоте) али је на захтјев великих сила (после Бечког конгреса) морао бити уступљен Аустрији, која ће њим владати од 1814. до 1918. године.
Покушај присилног регрутовања становништва, напуштен 1869, али успешан 1881, изазвао је две краткотрајне побуне међу Кривошијама на западној страни планине Орјена, за које време је Котор био седиште аустријског штаба, када су Кривошијани поразили Аустроугарску експедицијску војску[2].
У Котору су у 19. веку радили Српска читаоница, Српска народна гарда и Српско пјевачко друштво „Јединство”.
Православна црква је имала пароха и капелана - катихету у школи. Године 1857. парох је био поп Константин Јовановић, а црквеним омладинским хором управљао је Спиридон Јовановић. Которској школи је те (као и раније, редовно) године прилог од 50 ф. за Школски фонд послао Которанин Александар Мариновић, који је живео у Трсту.[3] Када је умро 1857. године угледни мештанин Стеван Сеферовић, тестаментом је оставио око 3000 ф. Фонду скоро отворене српске школе. Которани који су живели у Цариграду помогли су 1858. године основну школу у свом родном месту. Спиро Шортан је дао 200 ф. а Никола Његушић 40 ф.[4]
У Првом светском рату Котор је био поприште жестоких борби између Црне Горе и Аустроугарске.
Јадранске трупе су 6. новембра 1918. укорачиле на тло Аустроугарске ушавши у Котор.
У Југославији
После 1918. Котор је постао део Југославије, а после 1945. део тадашње Социјалистичке Републике Црне Горе у оквиру социјалистичке Југославије.
Трг од оружја, најпознатији од многобројних Которских тргова. На њега се улази кроз Врата од мора, главни улаз у старо градско језгро
Јужна врата, најстарији улаза у которски стари град, који потиче из 10. века
Дана 15. априла 1979. године, Котор је доживио разоран земљотрес, као и многи градови Црне Горе и цијеле Јадранске обале су претрпели знатна оштећења. Реконструкција је трајала 10 година, па и више за одређена важна здања: Катедрала Светог Трифуна, Црква светог Луке, Кнежева палата итд.
Хотели
- Асторија
- Марија
- Вардар
- Форца Маре
- Катаро
- Бокељски двори
- Вила Панонија
- Амфора
- Хипокампус
Манифестације
- СиРок фестивал
- Свечаности поводом дана Светог Трипуна
- Међународни фестивал КоторАрт
- Которски карневал
- Дани Камелије
- Которске Љетње Фест
- Фестивал дјетета
- Интернационални фестивал моде
- Бокељска ноћ
- Међународни љетни карневал
Демографија
У насељу Котор живи 1.035 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,9 година (34,9 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 444 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 3 | ||
| 80+ | 11 | 23 | ||
| 75—79 | 10 | 17 | ||
| 70—74 | 13 | 16 | ||
| 65—69 | 18 | 32 | ||
| 60—64 | 22 | 31 | ||
| 55—59 | 27 | 37 | ||
| 50—54 | 64 | 57 | ||
| 45—49 | 43 | 79 | ||
| 40—44 | 60 | 61 | ||
| 35—39 | 28 | 38 | ||
| 30—34 | 38 | 47 | ||
| 25—29 | 47 | 37 | ||
| 20—24 | 66 | 47 | ||
| 15—19 | 65 | 63 | ||
| 10—14 | 43 | 53 | ||
| 5—9 | 46 | 39 | ||
| 0—4 | 27 | 22 | ||
| Просек : | 47 | 4 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 513 | 221 | 263 | 13 | 14 | 2 |
| Женски | 588 | 180 | 273 | 79 | 53 | 3 |
| УКУПНО | 1.101 | 401 | 536 | 92 | 67 | 5 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 183 | 0 | 1 | 0 | 14 |
| Женски | 195 | 0 | 0 | 0 | 10 |
| УКУПНО | 378 | 0 | 1 | 0 | 24 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 8 | 1 | 34 | 6 | 22 |
| Женски | 1 | 0 | 53 | 8 | 4 |
| УКУПНО | 9 | 1 | 87 | 14 | 26 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 2 | 6 | 24 | 13 | 8 |
| Женски | 8 | 8 | 23 | 27 | 30 |
| УКУПНО | 10 | 14 | 47 | 40 | 38 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 27 | 0 | 0 | 17 | |
| Женски | 20 | 0 | 0 | 3 | |
| УКУПНО | 47 | 0 | 0 | 20 | |
Образовање
Институт за биологију мора
У Котору се налази Институт за биологију мора Универзитета Црне Горе.[8]. Такође постоје Поморски факултет[9] као и Факултет за туризам и хотелијерство Универзитета Црне Горе[10] Котор има студентски дом "Спасић-Масера", који се налази у Доброти.
У средњошколски центар који се налази у Доброти спадају: Гимназија, Средња медицинска школа, Средња економска школа, Наутичка и Бродомашинска школа.
Спорт
- ватерполо клубови ВК Приморац (првак Европе 2008./09.) и ВА Катаро
- фудбалски клуб ФК Бокељ
Галерија
Катедрала светог Трифуна
Српска православна црква светог Николе
Улаз у которску тврђаву
Положај Котора и стање посједа 1441. године (по продору С. В. Косаче у Зету).
Бока которска
Улица у Котору
Типична архитектура стамбених кућа у Старом граду
Детаљ средњовековне архитектуре
Види још
- Туризам у Котору
Литература
.mw-parser-output .refbeginfont-size:90%;margin-bottom:0.5em.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ullist-style-type:none;margin-left:0.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul>li,.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>dl>ddmargin-left:0;padding-left:3.2em;text-indent:-3.2em;list-style:none.mw-parser-output .refbegin-100font-size:100%
Божић, Иван (1970). „Доба Балшића (други део)”. Историја Црне Горе (PDF). књ. 2, св. 2. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 49—133.
Божић, Иван (1970). „Зета у Деспотовини”. Историја Црне Горе (PDF). књ. 2, св. 2. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 135—275.
Божић, Иван (1970). „Владавина Црнојевића”. Историја Црне Горе (PDF). књ. 2, св. 2. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 277—370.
Божић, Иван (1979). Немирно Поморје XV века. Београд: Српска књижевна задруга.
Божић, Иван (1982). „Распад млетачког система у Приморју”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 403—413.
Ковачевић, Јован (1967). „Од доласка Словена до краја XII вијека”. Историја Црне Горе (PDF). 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 279—444.
Ћирковић, Сима (1970). „Зета у држави Немањића”. Историја Црне Горе (PDF). књ. 2, св. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 3—93.
Ћирковић, Сима (1970). „Доба Балшића (први део)”. Историја Црне Горе (PDF). књ. 2, св. 2. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 3—48.
Ћирковић, Сима (1981). „Осамостаљивање и успон дукљанске државе”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 180—196.
Спремић, Момчило (1982). „Припајање Зете Деспотовини и ширење млетачке власти у Приморју”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 195—204.
Референце
^ Gradonačelnik Marija Ćatović
^ Rothenberg, Gunther E. (1998) [1976]. The Army of Francis Joseph. West Lafayette, Indiana: Purdue University Press.
^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године
^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.
^ Институт за биологију мора Универзитета Црне Горе
^ Поморски факултет
^ Факултет за туризам и хотелијерство Универзитета Црне Горе
Спољашње везе
 | Котор на Викимедијиној остави. |
- Kotor historical and tourist information with a lot of pictures
- UNESCO: Natural and Culturo-Historical Region of Kotor
- Фондација за културу и традицију Боке „Пројекат Растко-Бока“ Херцег-Нови
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
Сателитска мапа (Wikimapia)[мртва веза]- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
Три галерије Котора и катедрале Св. Трипуна - фотографије Стевана Кордића
Категорије:
- Градови у Црној Гори
- Бока которска
- Светска баштина у Црној Гори
- Насељена места у Црној Гори
(window.RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"1.096","walltime":"1.496","ppvisitednodes":"value":17328,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":146334,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":31079,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":25,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":2,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":15485,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":1,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 1213.656 1 -total"," 18.86% 228.945 13 Шаблон:Cite_book"," 16.32% 198.064 1 Шаблон:Насељено_место_у_ЦГ"," 15.92% 193.227 1 Шаблон:Насељено_место"," 15.22% 184.752 1 Шаблон:Infobox"," 7.92% 96.111 1 Шаблон:ЗанимањаНасељаСрбија"," 7.69% 93.286 1 Шаблон:Попис-ЦГ"," 7.36% 89.334 238 Шаблон:Ifequal"," 6.31% 76.614 1 Шаблон:Графикон_пирамида"," 5.61% 68.057 1 Шаблон:Мртва_веза"],"scribunto":"limitreport-timeusage":"value":"0.346","limit":"10.000","limitreport-memusage":"value":5652262,"limit":52428800,"cachereport":"origin":"mw1299","timestamp":"20190403211216","ttl":2592000,"transientcontent":false);mw.config.set("wgBackendResponseTime":148,"wgHostname":"mw1322"););
