Употреба	Посматрање малог узорка
Значајни експерименти	Откриће ћелија
Проналазач	Ханс Липерши Захаријас Јансен
Сродни делови	Оптички микроскоп Електронски микроскоп

Микроскоп (грчки: micros = мали и scopos = посматрач), справа којом се посматрају невидљиви или слабо видљиви блиски објекти. Помоћу електромагнетних зрачења различитих таласних дужина, користећи физичка својства дата у њиховој структури, законитостима лома и отклона, увећава слике посматраних објеката и раздваја блиске тачке на њима. У зависности од врсте електромагнетских зрачења (величини таласних дужина) које користи, разликују се: светлосни (оптички), ултравиолетни , рендгенски, корпускуларни (електронски)... Микроскопом можемо видети слику предмета под много већим углом од оног којим бисмо га видели „голим“ оком у нормалној видној даљини. Наука која истражује помоћу ових инструмената назива се микроскопија. Временом је из речи микроскоп изведен појам: „микроскопски“, који поред уобичајеног, невидљив простом оку, има и пренесено значење, веома мали, слабо видљив, занемарљив, мало битан, небитан...^[1], ^[2].

Од лупе до савремених микроскопа

Човек је највероватније случајно открио да стакло одређеног изгледа, или можда кап воде, увећавају. Свесно је усавршавао и сочива и себе у намери да увећања буду већа, а слика објективнија. Направио је лупу - једноставан микроскоп са једним сочивом. Ускоро је настала и лупа са системом сочива. Била је већег увећања и боље је исправљала грешке у слици предмета. Када је по оптичкој оси поставио два сочива настао је оптички микроскоп у данашњем смислу те речи. Сочивима је додавао читаве компатибилне системе сочива и тако слику објекта, добијену видљивом светлошћу, учинио максимално објективном. Када су исцрпљене практичне могућности усавршавања оваквих оптичких микроскопа, потпомогнут новим технологијама, а у намери да не стане проничући у микросвемир, човек прави први ултравиолетни микроскоп . Као извор светлости користи се обична живина светиљка под високим притиском уз водено хлађење. Постижу се повећања од 500 - 5000 пута, а моћ раздвајања је 0,2-0,1μ. У намери и потреби за већим увећањима и бољим резолуцијама добијених слика настаје рендгенски микроскоп. Почетна испитивања 1936. године врши Ролф Максимилијан Сиеверт. ^[3] Овај микроскоп користи X-зраке да произведе увећане слике малих објеката. X-зраке из тачке извора ствараки увећану слику на фосфорном екрану. Успешан рендген микроскопом је направљен 1951. године. Направили су га британски физичари Елис Цослет и Вилијам Никсон ^[4] . То је био први инструмент чија је резолуција била упоредива са оном са оптичким микроскопом и био је слављен као средство за испитивање скривене структуре у стенама, металима, костима, зубима, рудама и дрвету. Рендгенски микроскоп има бољу резолуцију него најбољи оптички миркоскоп. Развој микроскопа је незадржив. У потрази за већим и бољим увећањима, Макс Кнол ^[5] и Ернст Руска ^[6] конструишу 1931. године први електронски микроскоп . То је први корпускуларни микроскоп. Поштујући доследност принципа природе и одатле изведеном аналогијом, они праве електронска сочива. То су моћни електромагнети који чине отклон електронима баш као што то раде сочива са светлошћу. На тај начин и увећавају и раздвајају блиске тачке на посматраном предмету. Предмет је смештен у близини објектива а то су електронска или електростатичка „сочива“. Добијену реалну и увећану слику предмета повећавају електронска или електростатичка „сочива“ окулара. Како човечје око не региструје електронске зраке, слика се пројицира на флуоросцентном заслону или фотографској плочи. Добијена увећања су и по 200000 пута. И ови микроскопи се и даље усавршавају. Међутим, како се код електронских микроскопа не може по вољи повећати нумеричка апертура, тј. раздвајање блиских тачака на посматраном предмету прибегло се и новим технологијама. Направљени су протонски микроскопи. Успешни пионири у овом послу су франсуцски научници Клод Магнан ^[7] и Шансон. ^[8] Човекове амбиције, у вечитој трци са границама сопствених могућности.

Поделе микроскопа

Подела по медијима

Микроскопе делимо према таласној дужини електромагнетних зрачења:

• 
  Оптички микроскоп - користе видљиву светлост
  
  • 
    Рефлекцијски микроскопи- користе рефлектовану светлост
  
  
  • Поларизациони микроскоп
  
  
  • Флуоресцентни микроскоп
  
  
  • Фазни микроскоп
  
  
  • Интерференцијски микроскоп
  
  
  • Микроспектроскоп
  
  

• 
  Ултравиолетни миркоскоп - користе ултравиолетне зраке
  
  • Ултравиолетни миркоскоп са кварцном оптиком
  
  
  • Микроскоп са огледалима
  
  


• 
  Рендгенски микроскоп - користе рендгенска зрачења

• 
  Корпускуларни микроскоп - користе корпускуларна зрачења
  
  • Електронски микроскопи
  
  
  • Протонски микроскопи
  
  

Подела према природи посматраног предмета

• Микроскопе за биолошка истраживања


• Микроскопе за геолошка истраживања


• Микроскопе за металуршка истраживања


• 
  Поларизационе микроскопе и тд.

Извори

Литература

• Barer R. British Science News 1,1948.


• Hager H. Das Mikroskop und seine Anwendung, Berlin 1920.


• Wredden J.H. The microscope, London, 1948.

Спољашње везе

Микроскоп на Викимедијиној остави.

• Milestones in Light Microscopy


• FAQ on Optical Microscopes