Сумпорача

Сумпорача;
	;
	; Hypholoma fasciculare;
; Научна класификација;
Царство:;	; Fungi;
Дивизија:;	; Basidiomycota;
Класа:;	; Agaricomycetes;
Ред:;	; Agaricales;
Породица:;	; Strophariaceae;
Род:;	; Hypholoma;
Врста:;	; H. fasciculare;
; Биномијално име;
	; Hypholoma fasciculare; (Huds.:Fr.) P.Kumm. (1871);
; Синоними;
	; ; Agaricus fascicularis Huds. (1778); ; ; ; Naematoloma fasciculare (Huds.) P.Karst. (1880); ; ;

Hypholoma fasciculare или сумпорача је базидиомицетна гљива из фамилије Strophariaceae. Сумпорача је једна од најчешћих гљива наших шума и паркова.^[1]

Садржај

1 Макроскопски опис

2 Микроскопски опис

3 Екологија и хабитат

4 Јестивост

5 Хемијска својства

6 Референце

7 Спољашње везе

Макроскопски опис

Базидиокарп (шешир) 0.5-20 cm, у почетку конвексан, касније широко конвексан или скоро раван, гладак, понекад са широким и ниским испупчењем на врху; боја је у почетку светло и јарко жута, касније сумпорно жута са зеленкастим тоновима, а у центру или на врху пилеуса са тамнијим наранџастим тоновима;^[2]^[3] код младих примерака маргина је повијена према унутрашњости, касније слободна и благо таласаста, често са жутим висећим љуспицама, или крпицама, односно остацима парцијалног вела (velum partiale), крпице касније потамне због нагомиланих спора^[4]. Хименофор је сачињен од уских и густо распоређених ламела (листића) које су аднатно постављени (широко прирасли за дршку), у почетку су светло жути, а кад сазру споре листића потамне у сумпурно-зелене до љубичасто-браон. Дршка 4-10(15) cm, цилиндрична, танка, шупља, често закривљена и у основи обично сужена, боја је бледо жута са браонкастим фибрилозним крпицама; парцијални вео је непостојан и некада формира фибрилозну зону у горњем делу дршке налик непостојаном прстену (annulus)^[4]. Месо је светло жуто, у основи дршке браонкасто^[3], има слаб мирис гљива, а укуса је веома горког.

Микроскопски опис

Споре 5.8-7.3 x 3.5-4.3 μm, елипсовидне, глатке, са ситним капљицама, имају задебљен ћелијски зид, са герминативном пором, по боји светло до тамно браон.^[4]^[2]Базидије 20-23 x 5-6 μm, цилиндричне до клаватне, стеригме носе по 4 спора. Плеуроцистидије 25-36 x 9.5-12 μm, у облику хризоцистидије, лагениформне (у основи широке, на врху сужене) са издуженим вратом и жућкасто пигментиране.^[4]^[5]Хеилоцистидије 20-38 x 6-9 μm, заобљено лагениформне или цилиндричне са проширеним апексом^[4]. Пилеипелис састављен од неколико слојева филаментозних хифа паралелно постављених, неке су инкрустриране, интрацелуларно пигментиране, септиране^[4]; Хиподермијум састављен од субглобуларних и полигоналних хифалних ћелија дужине 10-30 μm. Трама састављена од испреплетених хијалинских хифа са танким зидовима 3-8 μm.^[4]^[5]Кукасте спојнице (clamp connections) присутне код већине септа.

Екологија и хабитат

H. fasciculare је лигниколни сапротроф што значи да се храни мртвом органском материјом и то на пањевима, трулим гранама и корењу и трулим стаблима листопадних и иглолисних дрвенастих биљака. Расте бусенасто, у великим групама, ретко појединачно од раног пролећа до касне јесени, а кад је блага зима и преко целе године.

Јестивост

Сумпорача је отровна врста. Симптоми тровања су мучнина, повраћање и дијареја,^[6]^[7] а јављају се од 15 минута до 4 сата после јела. У литератури се H. fasciculare углавном наводи као благо отровна врста. Ипак, постоје и подаци о фаталним исходима и приликом тровања са овом врстом пријављени су акутни хепатитис са оштећењем у бубрезима и срцу^[8].

Хемијска својства

Бројна истраживања су показала да H. fasciculare садржи различите антиоксидативна једињења као токофероле, аскорбинску киселину, каротеноиде итд., a установљена је и висока антимикробна активност против грам-позитивних бактерија,^[9]^[10]^[11]^[12]. Фасцикулоли добијени од ове врсте гљива, инхибирају раст неких биљака и инхибирају калцијум-везујући протеин калмодулин.^[13]

Референце

^ Hadžić I. (2002). Drugi gljivarski korak. Beograd: Prosveta. стр. 316.

↑ ^2,0^2,1 Hansen, L.; Knudsen, H., ур. (1992). Nordic Macromycetes: Vol. 2. Polyporales, Boletales, Agaricales, Russulales (Vol. 2). Nordsvamp. стр. 474.

↑ ^3,0^3,1 Jordan, P. (2015). Field guide to edible mushrooms of Britain and Europe. Bloomsbury Natural History Publishing. стр. 160.

↑ ^4,0^4,1^4,2^4,3^4,4^4,5^4,6 Breitenbach, J.; Kränzlin, F. (1981). Pilze der Schweiz. Band 4. Blätterpilze, 2. Teil. Luzern, Switzerland. стр. 372.

↑ ^5,0^5,1 Bresinsky, A. (1990). A colour atlas of poisonous fungi: A handbook for pharmacists, doctors, and biologists. CRC Press.

^ Gopinath, S.; Kumar, S. V.; Sasikala, M.; Ramesh, R. (2011). „Mushroom poisoning and its clinical management: an overview.”. Int. J, 2229, 7456. (Int. J, 2229, 7456.).

^ Jo, W. S.; Hossain, M. A.; Park, S. C. (2014). „Toxicological profiles of poisonous, edible, and medicinal mushrooms.”. Mycobiology (42(3), 215-220.).

^ Soltaninejad, K. (2018). „Outbreak of Mushroom Poisoning in Iran: April–May, 2018.”. Int J Occup Environ Med (The IJOEM), 9(3 July), 1380-152. (9(3 July), 1380-152.).

^ Yayli, N.; Yilmaz, N.; Ocak, M.; Sevim, A.; Sesli, E.; Yayli, N. (2007). „Essential Oil Compositions of Four Mushrooms: Scleroderma verrucosum, Cortinarius infractus, Hypholama capnoides and Hypholama fasciculare from Turkey.”. Asian Journal of Chemistry, 19(5), 4102 (19(5), 4102).

^ =Barros, L.; Venturini, B. A.; Baptista, P.; Estevinho, L. M.; Ferreira, I. C. (2008). „Chemical composition and biological properties of Portuguese wild mushrooms: a comprehensive study”. Journal of agricultural and food chemistry, 56(10), 3856-3862 (56(10), 3856-3862).

^ Ferreira, I. C.; Barros, L.; Abreu, R. (2009). „Antioxidants in wild mushrooms”. Current Medicinal Chemistry (16(12), 1543-1560).

^ Alves, M. J.; Ferreira, I. C.; Dias, J.; Teixeira, V.; Martins, A.; Pintado, M. (2012). „A review on antimicrobial activity of mushroom (Basidiomycetes) extracts and isolated compounds”. Planta medica, (78(16), 1707-1718).

^ Hanson, J. R. (2008). Chemistry of fungi. Royal Society of Chemistry.

Спољашње везе

Медији везани за чланак Hypholoma fasciculare на Викимедијиној остави

[HADŽIĆ-1] Hadžić I. (2002). Drugi gljivarski korak. Beograd: Prosveta. стр. 316.

[HANSENKNUDSEN-2] 2,0^2,1 Hansen, L.; Knudsen, H., ур. (1992). Nordic Macromycetes: Vol. 2. Polyporales, Boletales, Agaricales, Russulales (Vol. 2). Nordsvamp. стр. 474.

[JORDANP-3] 3,0^3,1 Jordan, P. (2015). Field guide to edible mushrooms of Britain and Europe. Bloomsbury Natural History Publishing. стр. 160.

[BREITKRAN-4] 4,0^4,1^4,2^4,3^4,4^4,5^4,6 Breitenbach, J.; Kränzlin, F. (1981). Pilze der Schweiz. Band 4. Blätterpilze, 2. Teil. Luzern, Switzerland. стр. 372.

[BRESINSKY-5] 5,0^5,1 Bresinsky, A. (1990). A colour atlas of poisonous fungi: A handbook for pharmacists, doctors, and biologists. CRC Press.

[6] Gopinath, S.; Kumar, S. V.; Sasikala, M.; Ramesh, R. (2011). „Mushroom poisoning and its clinical management: an overview.”. Int. J, 2229, 7456. (Int. J, 2229, 7456.).

[7] Jo, W. S.; Hossain, M. A.; Park, S. C. (2014). „Toxicological profiles of poisonous, edible, and medicinal mushrooms.”. Mycobiology (42(3), 215-220.).

[8] Soltaninejad, K. (2018). „Outbreak of Mushroom Poisoning in Iran: April–May, 2018.”. Int J Occup Environ Med (The IJOEM), 9(3 July), 1380-152. (9(3 July), 1380-152.).

[9] Yayli, N.; Yilmaz, N.; Ocak, M.; Sevim, A.; Sesli, E.; Yayli, N. (2007). „Essential Oil Compositions of Four Mushrooms: Scleroderma verrucosum, Cortinarius infractus, Hypholama capnoides and Hypholama fasciculare from Turkey.”. Asian Journal of Chemistry, 19(5), 4102 (19(5), 4102).

[10] =Barros, L.; Venturini, B. A.; Baptista, P.; Estevinho, L. M.; Ferreira, I. C. (2008). „Chemical composition and biological properties of Portuguese wild mushrooms: a comprehensive study”. Journal of agricultural and food chemistry, 56(10), 3856-3862 (56(10), 3856-3862).

[11] Ferreira, I. C.; Barros, L.; Abreu, R. (2009). „Antioxidants in wild mushrooms”. Current Medicinal Chemistry (16(12), 1543-1560).

[12] Alves, M. J.; Ferreira, I. C.; Dias, J.; Teixeira, V.; Martins, A.; Pintado, M. (2012). „A review on antimicrobial activity of mushroom (Basidiomycetes) extracts and isolated compounds”. Planta medica, (78(16), 1707-1718).

[13] Hanson, J. R. (2008). Chemistry of fungi. Royal Society of Chemistry.

搜尋此網誌

Mfcttrf

Сумпорача

Садржај

Макроскопски опис

Микроскопски опис

Екологија и хабитат

Јестивост

Хемијска својства

Референце

Спољашње везе

Мени за навигацију

Личне алатке

Именски простори

Ћир./lat.

Погледи

Више

Претрага

Навигација

Интеракција

Алатке

На другим пројектима

Штампање/извоз

На другим језицима

Popular posts from this blog

Сумпорача

Hypholoma fasciculare
Научна класификација
Царство:	Fungi
Дивизија:	Basidiomycota
Класа:	Agaricomycetes
Ред:	Agaricales
Породица:	Strophariaceae
Род:	Hypholoma
Врста:	H. fasciculare
Биномијално име
*Hypholoma fasciculare* (Huds.:Fr.) P.Kumm. (1871)
Синоними
Agaricus fascicularis Huds. (1778) Naematoloma fasciculare (Huds.) P.Karst. (1880)